Baku i Jerevan bi mogli da potpišu mirovni sporazum u bliskoj budućnosti — Kremlj

26.05.2023. god.

Dmitrij Peskov je podsetio da su tri lidera na razgovorima u četvrtak postigla dogovore i dali instrukcije svojim zamenicima premijera da se sastanu sledeće nedelje

Mirovni sporazum između Azerbejdžana i Jermenije može biti potpisan u doglednoj budućnosti, ali na kraju nije najvažnije kada će biti potpisan, već da su sva pitanja rešena, izjavio je u petak sekretar za štampu ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

Prema rečima portparola Kremlja, predstavnici Azerbejdžana, Jermenije i Rusije sastaće se „krajem sledeće nedelje u Moskvi“ kako bi razgovarali o pitanjima između strana. „Nema cilja da se sve završi do kraja, jer je najvažniji konačni rezultat koliko god da traje“, izjavio je on. „Zbog toga niko ne može tačno da kaže kada će mirovni ugovor biti potpisan.“

„Iako je, kako je juče rečeno (na sastanku predsednika Rusije Vladimira Putina, predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva i jermenskog premijera Nikola Pašinjana u Moskvi – TASS), situacija u velikoj meri promenjena; te promenjene okolnosti zapravo čine da se potpiše mirovni ugovor, moguće u doglednoj budućnosti“, izjavio je Peskov.

On je podsetio da su na razgovorima u četvrtak trojica lidera „postigla dogovore i dali instrukcije svojim zamenicima premijera da se sastanu sledeće nedelje“. „To [sastanak] će biti održano krajem sledeće nedelje u Moskvi. Oni će pokušati da finalizuju pitanja o kojima strane imaju načelno razumevanje i odlučiće kako da ih reše, ali je potrebno više razgovora o detaljima“, izjavio je. „Razgovaraće o tome.“

„Postoji zajednička tačka gledišta, šefovi država su došli do razumevanja kako da to reše, tako da ne bi trebalo da postoje veštačke prepreke na radnom nivou“, dodao je on.

Na trilateralnom sastanku održanom u četvrtak u Kremlju, ruski predsednik je istakao da se situacija između Azerbejdžana i Jermenije „razvija u pravcu rešavanja uprkos obilju poteškoća i problema“. Prema Putinovim rečima, ima još mnogo posla na rešavanju problema vezanih za transport, ali su ti problemi čisto tehnički.

Zamenik premijera Rusije Aleksej Overčuk rekao je posle razgovora da će na predstojećem sastanku u Moskvi biti reči o detaljima u vezi sa prelaskom granice i pitanjima kontrole granice.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan rekao je na samitu Saveta Evrope u Rejkjaviku 17. maja da Jermenija priznaje suverenitet Azerbejdžana u okviru njegovih granica od 86.600 kvadratnih kilometara, što uključuje Nagorno-Karabah, dodajući da bi rešenje trebalo da bude postignuto dijalogom.

Sukob između Jermenije i Azerbejdžana oko planinskog regiona Nagorno-Karabaha, sporne teritorije koja je bila deo Azerbejdžana pre raspada Sovjetskog Saveza, ali prvenstveno naseljena etničkim Jermenima, izbio je u februaru 1988. nakon što je autonomni region Nagorno-Karabah najavio povlačenje iz Azerbejdžanske Sovjetske Socijalističke Republike. Obnovljeni sukobi između Azerbejdžana i Jermenije izbili su 27. septembra 2020. godine, sa intenzivnim borbama koje su besnele u spornom regionu Nagorno-Karabaha. Ruski predsednik Vladimir Putin, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i jermenski premijer Nikol Pašinjan potpisali su 9. novembra 2020. zajedničku izjavu o potpunom prekidu vatre u Nagorno-Karabahu. Kasnije su trojica lidera usvojila još nekoliko zajedničkih izjava o situaciji u regionu. Prošle godine su Azerbejdžan i Jermenija počeli da razgovaraju o mirovnom sporazumu.

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor: TASS

Izvor
Tanjug
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT: Švajcarska konferencija okončaće „mirovni plan“ Zelenskog – Medvedev

Predstojeći događaj će razotkriti „nemoć“ Zapada i nesposobnost da okonča sukob u Ukrajini, izjavio je bivši ruski predsednik

RT: Makronova ideja za Ukrajinu bi započela treći svetski rat – Mađarska

Slanje NATO trupa u Ukrajinu moglo bi da izazove sveopšti nuklearni rat, upozorio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto

Zaharova: NATO je odgovoran za stradanja u Jugoslaviji – i za Srebrenicu, a dan sećanja na sve žrtve genocida već postoji

Na redovnom brifingu održanom 3. maja 2024. godine, zvanični predstavnik MSP Rusije Marija Zaharova odgovorila je na pitanje o predlogu rezolucije GS UN o Srebrenici. Donosimo ceo tekst pitanja...

Ukrajina je na izmaku– zamenik direktora GUR-a

Kijevu nedostaje oružje i motivisani vojnici, ali je malo verovatno da će mirovni pregovori biti pre 2025. godine, rekao je njegov zamenik šefa obaveštajne službe za The Economist

Ovo nije EU u koju je ušla Mađarska – Orban

Budimpešta nije bila pretplaćena na istopolne brakove ili rat sa Rusijom kada je postala članica, kaže premijer

Nova Vlada Srbije - istorijska šansa za razvoj Bajine Bašte

Odbrana vitalnih državnih i nacionalnih interesa, nastavak istorijskog razvoja Srbije, nastavak evro integracija, rad na unapređenju celokuonog društva i poboljšanju životnog standarda građana svim časnim i poštenim građanima Srbije...

Ostale novosti iz rubrike »